Epson B2B Indeks održivog radnog okruženja 2021

Preuzmi PDF

Uvod: Održivost sutrašnjice koja se sprovodi već danas

Početkom 2020. godine kompanije i njihovi zaposleni već su bili svesni uticaja prekomernog putovanja, prednosti rada na daljinu i uloge koju bi tehnologija mogla da igra u omogućavanju efikasnijeg i održivog radnog mesta. Pandemija koju je izazvao COVID nije stvorila promene, ali ih je svakako ubrzala.

Zabrana kretanja nam je dala uvid u drugačiju budućnost. Usled drastičnog smanjenja obima saobraćaja, poboljšao se kvalitet vazduha i smanjilo se zagađenje bukom. Daljinski rad koji omogućava tehnologija smanjio je energetsku zavisnost preduzeća i poboljšao ravnotežu između poslovnog i privatnog života nekih zaposlenih. Takođe su se ubrzale promene u ponašanju kupaca i očekivanja vezana za ono što jednu kompaniju čini održivom i tehnološki razvijenom.

Kako ulazimo u produženi period oporavka, ekološka održivost će biti jedan od glavnih sastojaka poslovnog uspeha. Indeks održivog radnog okruženja za 2021. godinu kompanije Epson prva je u nizu studija za postavljanje standarda po kojima preduzeća mogu da procene i izmere svoj napredak u pogledu održivosti.

Verujemo da je uloga koju će tehnologija odigrati u izgradnji održivog poslovanja od presudnog značaja. Imajući to na umu, pokušali smo da razumemo gledišta i stavove drugih. U saradnji sa istraživačkom kompanijom B2B International anketirali smo više od 4.000 zaposlenih u 26 zemalja i bili smo domaćini brojnih panel debata kako bismo, čak i u jeku pandemije, istražili apetit za održivim inicijativama. Ono što smo otkrili je ohrabrujuće. Ovde delimo uvide iz našeg istraživanja zajedno sa analizom ključnih trendova i pouka koje svako preduzeće može da primeni.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe

3/4
Tri četvrtine zaposlenih želi veći fokus na ekološkim i socijalnim pitanja posle COVID-a.
4/5
poslodavaca veruje da se uloga održivosti u poslovanju povećava.

ALI

Samo
25% zaposlenih
i
29% poslodavaca
veruje da će ona biti 100% ugrađena u njihove planove za povratak na radna mesta i oporavak nakon pandemije.

Zaposleni imaju više entuzijazma od poslodavaca kada je u pitanju rad od kuće – 2 puta više zaposlenih nego poslodavaca želi da zadrži fleksibilan rad.

 

Nema potrebe da čekamo neku „veliku inicijativu“. Kompanije već danas mogu da uvedu promene u ponašanju i jednostavnu zamenu tehnoloških rešenja.

70% zaposlenih želi da oprema za rad od kuće bude dugotrajna, energetski efikasna ili da smanjuje otpad – u najmanju ruku.

Kultura snažno utiče na to koliko su kompanije reaktivne na ekološka i socijalna pitanja.

2. Nacionalni uticaji na stavove o održivosti

Kultura igra važnu ulogu u pogledima na životnu sredinu, ali kompanije mogu relativno lako da se oslobode stereotipa.

Vladin apetit za održivošću i kulturom zemlje utiče na to koliko organizacije mogu da se angažuju oko ekoloških i socijalnih pitanja i koliko to zaista rade. Možda u našoj analizi deluje kao da preduzeća u zemljama koje oduvek imaju jake sklonosti ka održivim praksama ne prave velike promene u svojim radnim praksama, ali to je gotovo sigurno posledica toga što su fleksibilan rad, obnovljivi materijali i svest o potrošnji energije već prihvaćeni.

Zemlje sa nižom ocenom u našem indeksu (nordijske zemlje, Balkan) već neko vreme se bave ovim pitanjima, dok su druge, kao što su zemlje Bliskog istoka, relativno skoro počele da ulažu napore u ostvarivanje ciljeva održivosti. To bi takođe objasnilo zašto Grčka ima tako visoku ocenu, uprkos tome što je tek 25. u Indeksu ekološkog učinka za 2020. godinu, u poređenju sa nordijskim zemljama, koje zauzimaju prvo, sedmo, osmo, deveto i 17. mesto. Važno je zapamtiti da ovaj indeks predstavlja kratak pregled stavova pojedinaca i preduzeća, a ne nacionalnih ambicija. S tim u vezi, interesantno je videti kako uporedo sa napretkom na nivou kolektiva stavovi postaju manje odlučni, što bi moglo da predstavlja upozorenje na potencijalno smanjenje angažovanosti.

 

Komentar kompanije Epson:

Tamo gde postoje istorija i reputacija održivosti, tržišta treba da povedu računa da se to ne pretvori u samozadovoljstvo. Vidimo da u jednom tradicionalno ekološkom i društveno svesnom društvu samo 25% zaposlenih ocenjuje održivost kao ključan faktor, u poređenju sa 48% Grka. Grčka kao nacija se možda suočava sa aktuelnim izazovima u održivosti, ali postoji jasan apetit za promenama.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe

„Na sektor elektronike utiču neki veliki pokretači koji dolaze iz vlade i koji insistiraju na održivosti. Dobavljači će morati da dokažu svoje tvrdnje ulaganjem kapitala kako bi bili sigurni da će ispuniti te uslove, a ove promene će se odraziti na ceo lanac snabdevanja.“

Susanne Baker,
saradnik direktora; klima, životna sredina i održivost u kompaniji TECHUK

Zaposleni u zemljama sa veoma razvijenim praksama održivosti imaju tendenciju da visoko rangiraju svoje ekološke i socijalne uticaje, u poređenju sa onima koji ih nemaju:

A horizontal bar chart showing Nemačka at 33% and baltičke zemlje at 13%
Nemačka33%
Italija33%
Francuska31%
Holandija31%
Španija30%
Belgija29%
nordijske zemlje29%
Bliski istok28%
Ujedinjeno Kraljevstvo27%
Turska25%
Centralna i Istočna Evropa18%
Grčka15%
Balkan15%
baltičke zemlje14%

„Buduće investicije Evropske unije takođe moraju da budu povezane sa integrisanim ciljevima. Drago mi je što preduzeća ulažu u održiva rešenja, ali možda i država treba da podrži održive ciljeve i da im doprinese.”

Lina Sabaitienė,
zamenica ministra energetike Republike Litvanije
 

Očekuje se da ekološki i društveni uticaji budu važniji za poslovanje posle COVID-a:

Većina zaposlenih

  1. Bliski istok (94%)
  2. Turska (90%)
  3. Grčka (79%)

Najmanji broj zaposlenih

  1. nordijske zemlje (47%)
  2. Balkan (41%)

Održivost i ekonomičnost idu ruku pod ruku sa opremom za rad od kuće – lokalne kulture utiču na stavove zaposlenih:

Najpoželjnije poželjno

  1. Grčka (54%) Dugovečnost
  2. Nemačka (52%) Energetska efikasnost
  3. Grčka (51%) Ograničavanje otpada

Najmanje poželjno

  1. Belgija (37%) Dugovečnost
  2. Belgija (31%) Energetska efikasnost
  3. Turska (28%) Ograničavanje otpada

Uključivanje ekoloških i socijalnih pitanja u potpunosti u planove povratka na radno mesto:

Najverovatnije verovatno

  1. Bliski istok (40%)
  2. Nemačka (37%)

Najmanje verovatno

  1. Balkan (14%)
  2. nordijske zemlje (17%)

Davanje prednosti radu na daljinu posle COVID-a je u porastu:

Najveća sklonost

  1. Holandija (37%)
  2. Španija (35%)
  3. Belgija (34%)

Najmanje sklonost

  1. Balkan (24%)
  2. Bliski istok (17%)
  3. Turska (22%)

Kompanije koje će najverovatnije dozvoliti mešoviti rad:

Holandija (24%), Španija (22%), Belgija (21%)

...i najveći jaz u očekivanjima zaposlenih i poslodavca u pogledu mešovitog rada:

Nemačka (-16%), Italija (-15%), Baltik (-15%), Balkan (-15%)

 

3: Ispunjavanje očekivanja kupaca i zaposlenih

Održivost je i nešto čime se zaposleni ponose, i nešto po čemu se razlikuju.

Povratak na radno mesto i planovi oporavka posle COVID-a su kritični deo poslovnog plana u 2021. Međutim, među politikama posvećenim najboljim praksama rada na daljinu, radne snage ne veruju da se dovoljno radi na socijalnim i ekološkim pitanjima.

Komentar kompanije Epson:

Angažovanje i zadržavanje zaposlenih je veće u kompanijama sa jasno definisanim i primenjenim ciljevima održivosti. Međutim, postoji stanovište da ovo ima svoju cenu. To ne mora da bude istinito. Uvođenje naprednijih tehnologija pomaže kompanijama da rade efikasnije, kao i održivije.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe
 

„Glavni fokus biće stabilizacija korporativnih finansija i novčanih tokova. Životna sredina i održivost biće u drugom planu sve dok se ne vratimo na situaciju pre COVID-a.“ – Anonimni ispitanik u istraživanju, Baltik, milenijalac, specijalista, IT i tehnologija.

Jasno je da programi oporavka treba da podrže finansijsku moć preduzeća i dobrobit zaposlenih, a da istovremeno imaju u vidu i ciljeve održivosti.

Održivost donosi prednost nad konkurencijom time što pospešuje uzimanje brenda u obzir. U jednoj studiji, 90% proizvoda koji su plasirani kao održivi nadmašilo je svoje konvencionalne konkurente. Pored toga, više od 70% zaposlenih bira da radi u kompaniji sa izraženim ekološkim sklonostima.

75% želi da se njihova organizacija više fokusira na ekološka i socijalna pitanja

Regionalne razlike u uverenju da održivost utiče na poslovne performanse:

Najjače uverenje

  1. Grčka
  2. Bliski istok

Najslabije uverenje

  1. nordijske zemlje
  2. baltičke zemlje

Regionalne razlike u stavovima prema ekološkim i socijalnim pitanjima:

Najviše pažnje

  1. Turska
  2. Bliski istok
  3. Grčka

Najmanje pažnje

  1. nordijske zemlje
  2. zemlje Baltika
  3. Belgija

Ne veruju svi da organizacije stavljaju održivost u centar odluka o nabavci: „Ne vidim nikakav pokret unutar većih korporacija da postave održivost kao najbitniji prioritet. Statistički podaci mogu da budu neverovatni, ali klijenti ne kupuju rešenja na osnovu toga.“

Mark Moore,
izvršni direktor u kompaniji iDoc Services, UK

78% veruje da dobra reputacija održivosti utiče na percepciju i učinak brenda

 

Oni koji veruju da zelena tehnologija treba da se koristi za poboljšanje održivosti svoje kompanije:

A horizontal bar chart showing Turska at 73% and nordijske zemlje at 33%
Turska73%
Bliski istok62%
Grčka63%
Italija57%
Španija55%
Nemačka43%
Francuska48%
UK48%
zemlje Balkana45%
Holandija35%
Centralna i Istočna Evropa45%
Belgija30%
baltičke zemlje32%
nordijske zemlje33%

„Tehnologija čini komunikaciju dinamičnijom, obezbeđuje efikasnije radne alate i smanjuje otpad. Međutim, ona mora da bude povezana sa korporativnom kulturom i vrednostima svake kompanije. To je način rada, a ne odredište. Stoga je korisna samo ako pomaže timu da bude srećniji, agilniji i usmeren na svrhu.“

Marisa Tendero,
CEO Noabrands, Španija

65% veruje da će održivost biti još važnija posle COVID-a

4: Postupci poslodavaca

Novi načini rada postavljaju nove zahteve za infrastrukturu poslodavca.

Kretanje u pravcu održive organizacije predstavlja vežbu u promeni kulture. Kompanije mogu da donose održive odluke o nabavci, ali to je samo deo rešenja. Postupanje na održiv način podrazumeva spajanje tehnološkog napretka sa promenom ponašanja. Rukovodstvo kompanije je od najvećeg značaja.

Studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta Harvard predviđa da će oko 16% zaposlenih raditi na daljinu dugo nakon što se pretnja od pandemije povuče. Kretanje ka mešovitom radnom okruženju znači da kompanije treba da preispitaju svoje infrastrukturne potrebe.

Širom kompanije, donosioci odluka moraju da sarađuju kako bi razumeli sve veću ulogu pitanja životne sredine i društvenog uticaja na njihove odluke. S obzirom na to da tehnologija može da donese toliko promena, ne iznenađuje što je naše istraživanje otkrilo da su upravo donosioci odluka u IT sektoru među onima koji predvode pokret.

 

Komentar kompanije Epson:

Ovo je kratkoročni i dugoročni izazov. Neposredno posle pandemije, kompanije će razmatrati kako da opreme svoje modele hibridne radne snage. Dugoročno gledano, tehnološke inovacije će doprineti osnaživanju te mešovite radne snage, pokrećući i održivost i efikasnost u budućnosti.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe

79% donosilaca odluka u IT sektoru veruje da značaj uloge ekoloških i socijalnih pitanja u okviru poslovanja raste, a 75% svih donosilaca poslovnih odluka vidi porast.

Regionalne razlike u značaju održivosti za poslovanje posle pandemije COVID-19:

Najvažnije važno

  1. Bliski istok
  2. Turska
  3. Grčka

Najmanje važno

  1. baltičke zemlje
  2. nordijske zemlje

Međutim, poslodavci upola manje u odnosu na svoje zaposlene veruju da će zelena tehnologija poboljšati njihovu ukupnu održivost.

41% u poređenju sa 83%

„Kompanije su promenile svoje tokove posla tokom pandemije i oni će uglavnom ostati isti u budućnosti. Rad od kuće menja tok dokumenata i komunikacije, tako da pronalaženje najbolje tehnologije predstavlja istovremeno i priliku i izazov. Ona će morati da bude kompaktna, energetski efikasna, pouzdana i zahtevaće manje potrošne opreme kako bi se izbeglo servisiranje i stvaranje otpada.“

Cristian Chelu,
CHR Electronics Brașov, Rumunija.

Davanje prednosti radu na daljinu

Zaposleni u Holandiji, Španiji, Belgiji i Nemačkoj najviše daju prednost radu na daljinu.

Zaposleni na Bliskom istoku, u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Turskoj najmanje daju prednost radu na daljinu.

 

Zaposleni koji veruju da je njihov poslodavac u potpunosti ugradio održivost u politike povratka na radno mesto i oporavka:

A horizontal bar chart showing the Bliski istok at 40% and Balkan at 14%
Bliski istok40%
Nemačka37%
Turska34%
Italija33%
UK29%
Francuska29%
Holandija25%
Španija21%
Belgija21%
baltičke zemlje21%
Centralna i Istočna Evropa20%
Grčka17%
nordijske zemlje17%
Balkan14%

Korona virus je podstakao preko 50% donosilaca odluka da više pažnje posvete ekološkim i socijalnim pitanjima.

Regionalne razlike u određivanju prioriteta održivih ciljeva:

Najviši prioritet

  1. Nemačka
  2. Italija

Najniži prioritet

  1. Balkan
  2. Baltik
  3. Grčka
 

5: Uloga tehnologije

Prihvatanje održivosti ne mora da remeti ustaljene prakse.

Mnoga preduzeća odmah pričaju o „velikim stvarima“ kada ih pitaju o održivosti: o solarnim panelima ili električnim vozilima, na primer. To deluje nepraktično i skupo. U stvarnosti, postoji mnogo jednostavnijih održivih „zamena“ koje mogu da naprave veliku razliku u ekološkom – i finansijskom – uspehu kompanije.

Komentar kompanije Epson:

Jednostavan prelazak sa laserskog štampanja na inkjet poslovnu tehnologiju bez toplote kompanije Epson mogao bi da uštedi evropskim preduzećima dovoljno energije godišnje za napajanje 800.000 električnih automobila na godinu dana, da uštedi 152 miliona evra u troškovima za energiju i da smanji emisiju CO2 za 410 miliona kilograma, što je količina za čiju apsorpciju bi inače bilo potrebno 19 miliona stabala godišnje. Povrh ekoloških prednosti stečenih smanjenjem svakodnevnog putovanja do radnog mesta i energetskih zahteva usled češćeg rada od kuće, preduzeća mogu da nastave da donose održive odluke koje poboljšavaju njihov karbonski otisak i krajnji rezultat.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe
 

Jedan od njih je korišćenje recikliranih materijala ili onih koji manje utiču na zagađenje. Druga mogućnost je da se biraju dugotrajni artikli koji efikasno koriste energiju i skoro da ne proizvode otpad. Na primer, osvetljenje može predstavlja 20-50% troškova za energiju. Prelaskom na LED sijalice i instaliranjem senzora, jedna kompanija je uštedela 9.400 GBP godišnje i smanjila emisiju CO2 za 36 tona godišnje.

Podsticanje održivih postupaka, kao što je štampanje samo onda kada je to neophodno, jeste važno, ali je i izbor najbolje tehnologije za potrebe kompanije izuzetno bitan. Na štampače odlazi oko 10% potrošnje energije jedne kompanije, pa je izbor onog koji isporučuje kvalitet i održivost od ključnog značaja.

„Treba da proučimo kako se električni i elektronski uređaji uklapaju u cirkularnu ekonomiju; udaljavaju se od modela 'uzmi, napravi, baci' i idu kao onom gde se proizvodi koriste što je duže moguće, popravljaju se i održavaju, pa imaju veći nivo energetske efikasnosti.“

Susanne Baker,
saradnik direktora; klima, životna sredina i održivost u kompaniji TECHUK

79% lidera u IT sektoru vidi povećanu ulogu u pitanjima ekološkog i društvenog uticaja

Anegdotalni dokazi iz naše ankete pokazuju da mnogi zaposleni još uvek ne mogu da vide kako tehnologija može da poboljša njihov uticaj na životnu sredinu

„Mi smo administracija za večernje škole, tako da tehnologija ne koristi ništa drugo osim naših radnih računara. Doprinos koji možemo da damo je ograničen.“

Nordijske zemlje,
generacija bejbi bumera, marketing, obrazovanje

16% zaposlenih očekuje da vidi više beskontaktnih ili pametnih tehnologija na poslu a 21% očekuje više uređaja za manje korisnika

 

Najverovatnije će doći do promena u korišćenju uređaja posle COVID-a:

A horizontal bar chart showing Turska at 91% and nordijske zemlje at 30%
Bliski istok91%
Španija84%
Turska80%
UK76%
Italija74%
Francuska70%
Belgija69%
Grčka68%
Holandija66%
Nemačka62%
Centralna i Istočna Evropa49%
Balkan42%
nordijske zemlje36%
baltičke zemlje30%

Najverovatnije će doći do promena u korišćenju uređaja:

  1. IT i telekomunikacije
  2. profesionalne i poslovne usluge
  3. građevina i inženjerstvo

Najmanje verovatno će doći do promena u korišćenju uređaja:

  1. Zdravstvo
  2. vlada i javni sektor
  3. maloprodaja i logistika

Energetska efikasnost, dugovečnost i minimalni otpad su u vrhu očekivanja zaposlenih u pogledu održivosti.

Najveći zahtevi:

  1. Grčka
  2. Nemačka

Najmanji zahtevi:

  1. Balkan
  2. Belgija

„Ljudi imaju utisak da je uticaj održive tehnologije mali, ali ako bi svako od nas uradio nešto malo, uticaj bi mogao da bude velik.“

Cristian Popa, usluge stručnog kopiranja, Rumunija

6: Povratak na radno mesto

Bezbednost, efektivnost i održivost snažno utiču na budući uspeh na radnom mestu.

Nema sumnje da zaposleni sada drugačije gledaju na svoj poslovni život, posle COVID-a. Pošto su videli moguća poboljšanja kvaliteta života, održivog ponašanja i ravnoteže između poslovnog i privatnog života, zaposleni žele da se te dobrobiti održe i dodatno poboljšaju.

Ipak, od mnogih razmatranja koje su poslodavci uvrstili u planove za povratak na radna mesta i oporavak, čini se da se ekološka i socijalna pitanja ne nalaze visoko na njihovoj listi prioriteta.

Zaposleni se zalažu za daljinski rad više od kompanija koje ih zapošljavaju, što bi moglo dovesti do nezadovoljstva ako se kompanije ne pozabave očekivanjima. Oni koji su u stanju da održe model rada na daljinu takođe su svesni potrebe za tehnologijom za rad od kuće koja dolazi iz odgovornih izvora. Između ostalog, uzrok tome je to što, uprkos poreskim olakšicama i drugim inicijativama, zaposleni koriste sopstvene energetske resurse kod kuće.

 

Komentar kompanije Epson:

Lična bezbednost je visoko na listi prioriteta zaposlenih i oni će tražiti pametnije radne obrasce i deljenu tehnologiju koja omogućava interakcije bez dodira, kao što su daljinsko štampanje, servisiranje van lokacije ili korišćenje kartica za provlačenje kako bi se izbeglo dodirivanje mašina koje koristi više osoba.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe

Poslodavci su neznatno sigurniji u svoju održivost od zaposlenih:

25% zaposlenih veruje da su socijalna pitanja i pitanja životne sredine 100% ugrađena u planove za povratak na radno mesto u odnosu na 29% poslodavaca.

Dvostruko više zaposlenih u odnosu na poslodavce želi da se usvoji rad na daljinu:

28% zaposlenih u odnosu
na
12% poslodavaca

„Zdravstvena kriza povodom COVID-a ubrzala je postojeće trendove u našem društvu i otkrila priliku da se krene ka produktivnijem, inkluzivnijem i ekološki povoljnijem ekonomskom i socijalnom modelu.“

Albert Carné,
korporativni direktor održivosti u kompaniji Banc Sabadell, Španija
 

58% Više od polovine (58%) zaposlenih koji se vraćaju na radna mesta očekuju da će biti revizije deljene opreme

Icons of a lightbulb, a plug with leaves on the cable, and a tied bag with the recycling logo

Zaposleni koji rade na daljinu žele da daju svoj doprinos održivosti:

70% veruje da je bar jedan od faktora dugovečnosti, energetske efikasnosti i smanjenja otpada važan u tehnologiji koja se koristi za rad od kuće.

 

7: Nijansa generacijske i poslovne zrelosti

Mlađi zaposleni i mušterije biće dominantni glasovi u narednoj deceniji.

Godine života imaju veliki uticaj na to kako organizacije reaguju na imperativ održivosti ali, kao što naše istraživanje pokazuje, ovo pitanje se ne svodi samo na starost ispitanika. „Starija generacija“ ima tendenciju da ispoljava veći otpor prema ekološkim i socijalnim pitanjima, dok je „mlađa“ često prijemčivija.

Komentar kompanije Epson:

Starije demografske grupe ne bi trebalo da se otpišu kao „neodržive“. Uprkos ravnodušnosti prema ekološkim i socijalnim pitanjima, i stariji zaposleni i zrelije kompanije visoko cene dugovečnost, energetsku efikasnost i smanjenje otpada.

Darren Phelps
VP poslovne prodaje u Epson Europe
 

„Sve više milenijalaca vode preduzeća i postaju donosioci poslovnih odluka, a oni shvataju održivost zaista ozbiljno.“ – Mark Vilijams, direktor za održivost i korporativna pitanja u kompaniji BlueLeaf, UK.

I organizacije koje postoje već duže vreme (10 i više godina) i generacija bejbi bumera (starosti 54 i više godina) manje pridaju značaj ekološkim i socijalnim pitanjima, dok pripadnici generacije Z (<22 godine) i milenijalci (22–37 godina), kao i start-ap kompanije ocenjuju ova pitanja kao veoma bitna. To je važno jer se te vrednosti ogledaju i kod mlađih potrošača.p>

„Sve više naših klijenata, posebno mladih ljudi, ceni činjenicu da kompanije imaju svrhu koja prevazilazi čist ekonomski profit.“ Elena Valderábano, direktorka korporativne etike i održivosti u kompaniji Telefónica, Španija.

Pripadnici generacije Z su skloniji tome da izjave da će pitanja ekološkog i socijalnog uticaja postati važnija posle COVID-a:

A vertical bar chart showing Gen Z (under 22) at 75% and Baby boomer (54+) at 55%
Generacija Z (mlađi od 22)76%
milenijalci (23-37)71%
generacija X (38-53)61%
bejbi bumeri (54+)55%

Zaključak

Pandemija korona virusa ubrzala je promene u poslovnom i potrošačkom ponašanju i očekivanjima. Tokom glavne faze izbijanja pandemije, fokus organizacija bio je, naravno, na finansijskim opterećenjima koje je izazvala. Međutim, kada su zemlje počele da se usmeravaju na oporavak, ekološka i socijalna pitanja su počela da dobijaju na snazi.

Naše istraživanje je otkrilo da postoji snažan apetit među zaposlenima iz skoro svake nacije koja je ispitana da vide kako se njihove organizacije fokusiraju na inicijative koje daju prioritet ličnom blagostanju zaposlenih pri povratku na posao, stvaranju struktura koje prepoznaju drugačije pristupe ravnoteži između poslovnog i privatnog života, kao i se to obavlja na način koji čuva, pa čak i pospešuje životnu sredinu u celini.

Ono što je najbitnije, važno je da poslovni lideri i donosioci odluka vide ove promene kao priliku da unaprede ponudu svoje kompanije i percepciju brenda, kao i da isporuče ekonomičnost koja finansijski koristi poslovanju, pored ekoloških i društvenih uticaja. Održivost je resurs koji je ključan za poslovanje, a vreme za reagovanje je sada.

Preporuke iz Indeksa održivog radnog okruženja kompanije Epson za 2021

  • Ubrzati tranziciju ka pametnoj tehnologiji, promovišući prirodnu društvenu udaljenost i produktivnost.
  • Koristiti daljinske dijagnostičke tehnologije za smanjenje kvarova opreme, vremena neaktivnosti, troškova servisiranja i poseta uživo
  • Koristiti tehnologije saradnje za omogućavanje timovima da ostvaruju daljinsku interakciju bez dupliranja resursa i olakšavanje efikasnijeg mešovitog rada
  • Odabrati tehnologiju koja zadovoljava sveobuhvatan pristup održivosti, uključujući njenu proizvodnju, upotrebu energije, robusnost (tj. dugovečnost) i rad sa minimumom otpada.

Preuzmi PDF

 

„U žaru krize morali smo da se preorijentišemo i ti prioriteti su bili socijalna i finansijska stabilnost. Ali zeleni oporavak je na dnevnom redu. Ponovo je na sceni i mislim da je litvanska poslovna zajednica svesnija i otvorenija i da je više usklađena sa društvom nego što bi se moglo pomisliti.“

Karolina Semjonovajte,
menadžer održivosti za Swedbank, Litvanija

Kontaktirajte nas već danas

Da biste dobili više informacija o asortimanu inkdžet poslovnih štampača, jednostavno unesite svoje podatke u nastavku i Epson predstavnik će vas kontaktirati.

IMATE LI DODATNIH ZAHTEVA?
Polja sa oznakom * su obavezna
Kolačići:

Koristimo kolačiće na našem veb-sajtu. Ukoliko nastavite sa pregledanjem našeg veb-sajta, prihvatate našu upotrebu kolačića. Da biste videli dodatne informacije o tome kako koristimo kolačiće i kako da upravljate željenim postavkama, idite na Informacije o kolačićima

Prihvati